Otadžbina

80

БУГАРСКЕ ШКОЛЕ 110 МАКЕДОНПЈП

дике од старих времена, и како је уз бугарске ексархијске владике ишао словенски језнк у црквама, општи Србима, Бугарима и Русима, н како је с њима долазила црквено — просветна народна управа, и како се, на послетку , у раду саме царско-турске комисије видело, да ни Порта није томе противна , није чудо што је народ у скопљанској и охридској епархији изјавио да прима ексархијску управу и бугарске владике. У години 1872 буду постављене бугарске владике у Скопљу н Охриду , с одобрењем Портиним. За бугарскога владику у Сконљу тада је био поотављен Доротеј, а у Охриду Натанаил, обојица бугарски патриоти, који нису хтели да чују за име ерпско на оним кра.јевима. Бугари су у то време, с руском дипломацијом иза леђа знали још да се представе као савезници Портини против експансивних тежн>а Србије и Грчке у Турској. Значај друге алинеЈе члана X Султанског Фермана о установљењу Бугарске Ексархије није умакао грчкој патријаршији, особито кад се видело како се пошло к извршивању без икаквог закашњавања. Грчка патријаршија је брзо видела, да се простору њене властн тнм путем днжу на.јвеће опасности. За то она одмах за тим сазове сабор и прогласи за ишзматнке све бугарске духовне старешине и цео народ који је под њима. На ту одлуку сабора , на коме није био заступљен сав. православни спет, него само источне управо грчке владике из турскога царства , Бугари уложе иротест, У томе протесту онп су са своје стране објавили, да је одлука о одлучењу Бугара и њиховнх духовних начелника незаконита п неканонична из овпх разлога: 1за то што сабор који је одлуку донео ннје био васељенски , него месни; 2. за то што су Бугари одлучени а нису бнли пред сабор позвани да се бране, и није саслушано што би они могли рећи у своју одбрану ; 3. За то што је бугарски народ одлучен. из узрока који ннје био у стварн. Ово стач.е међу Бугарнма н Грцима , или боље међу васељенском (грчком) патри.јаршијом и бугарском народном црквом стоји и данас. Већппа осталих православних самосталних цркава ннсу дале свога гласа у томе питаЈку. Кад је 18 76 настао рат међу Турском, Србијом и Црном Гором п кад се и Бугарска почела кретатп, Порта, настојавањем патријаршијских кругова , који су се тим приликама умели користитн, тргне натраг оно што је 1872 по другој алинеји члана X Фермана о екс;фхату учинила за скопљанску и охридску епархију. Она позове натраг бугарске владике из Скопља и Охрида , и те еиархије се опет Формално поврате под власт грчких владика. Тиме је Порта у ствари обуставила вредност друге алинеје члана X, о којој смо горе говорили.