Otadžbina

шта се до сада писало о геол. однош.

587

смем, нити могу да говорим о оном што нисам вичан, и оно што ми није задатак; али само тек напомињем нешто из њене рударскоисторијске прошлости коју не смем да сметнем с, ума, при чисто геолошком ређању написаних дата; но ја о тој прошлости немам ништа ново да изнесем, но што је досада написано. Тако за овај предео наводе да има трагова: Гимљана, Оаса, Дубровчана Срба, Турака и Аустријанаца. Многи остаци, грађевине, налазак старина, све показује оно што г. М. Ђ. Милићевић наведе: »Каква ли се вера, није пела на поносити Рудник" и т. д. (в. Кнежевина Србија стр. 304). Исто тако има рударских остатака по г. Ј. Мишковићу; (в. Глас. срп. уч. друштва књ. 34. Опис Рудничког округа): на врху В. Штурца; на Плужевини (коси), где има и језеро (старо окно) између Плужевинског потока и Красојевачке реке (Карађорђеве ковнице); у врх села Красојевца на месту Лива/шци, на истој реци, Бездан, и т. д. Ретко да је који од страних путника прошао већи део наше отаџбине, а на успут, или нарочито није посетио Рудник. Спуштајући се с В. Штурца, најпре (с Градина) на југ, а после на Ј — И (низ Враћевшничку речицу) к Враћевшници, одмах наилазимо на Флинтконгломерат (роисћп^пе ?) и пешчаре, боје загасито црвенкасте и жућкасте, који су близу манастира Враћевшнице саставл>ени из комађа кварца, аргилошиста, љуспица лискуна; комади су цементисани, час глином, а час лапором, и за то вели Викснел: „заслужују ови пешчари, да се назову роисћпо-ие-ом« (в. Мегшлгев р. 46» што неће бити баш роисГшЈше (в. Баррагеп!. ТгаИе ^еоћ р. 1012), јер и Буе ове односе источно од Враћевшнице и северно од Штурца увршћује еоцену (в. Мтегаћ §еое;. р. 89). На истом месту наводи Викснел: код Враћевшнице исти црвени пешчар, кога и Барои Хердер помиње (в. Вег^тапп. Ке1зе р. 135); после иза Враћевшнице наговешћује први писац, неки врло чврст пешчар: плаветникаст и светао, и други неки: час крупнозрн, а час ситнозрп; а код Кикојевца, (Кго1;всћепНга?) јавља се једар вапнац са (цементисаним вапнацем) флинтконгломератом роисЦп^ие ?) који образује стрмени, десне обале, Каменичке речице (уточица Гружина). Код Рогојевца наилазимо терцијерне наслаге са лапорима, лапоровитим или грубим (са церитима) вапнацем; а одавде цролазећи Драчу (манастир), која је напоменута, силазимо у заплаву Лепенице, Крагујевац. XVI Из Крагујзвцз поред Коомаја и Авале у Београд. Котао сједињене Мораве, као да је се из даље гранао у поједине заливе (Лепеница, Јасеница, Раља, и т. д.); имајући обале Руд-