Otadžbina

588

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

ничке огранке Космај и Авалу. Премда је Викснел означио на својој карти много ближе Морави терен кретацејеки, јер вели у свом путопису: да није знао где би уврстио ову пругу (Космај и Авалу), док није чинио опажања око Драче; те је тако на својој карти као замишљене границе креди много бл-иже Морави преставио (в. Мето1Уе8 р. 49). Но ослањајући се на Буеова тврђења (в. Мјпсга1. ^ео^. Ве1;ај1 р. 89 и "[јћег Ого Ро1ате-1лтпе р. 27) велим, да од Крагујевца до близу Жабара, гредићемо само најмлађим терцијером који се јавл.а одмах иза Жабара обнажен у виду сарматске етаже, где је Викснел нашао неки једар жућкасти вапнац без окаменотина, на који су наслагани : 1. глинсвити црвенкасти лапори; 2. кварцовити пескови ; 3. лапори помешани са песком; и 4. моћни слојеви беличастих и зеленкастих лапора, који садрже слојеве вапнаца, међу којима један од доњих вапнаца садржи велику количину отисака СегШиит-а. Око Кубршнице јављају се шкриљасте глине, које су и око Белосаваца. Од овог места до Кораћице најмлађи терцијер покрива долину М. Луга (Јуап^зсћа ?) до иза Кораћице, на чијој се 0. 3. страни подижу највиши изданци Космаја, пробијеии серпентинима на више места, а исти се јављају и на врху Космаја. Из Кораћице прелааећи терцијерни терен до иза Ропочева, где се опет налази исти откривен у виду. сарматске етаже (в. Тои1а 111. р. 29 и Воие. ЕвсЈшззе р. 71). Ослањајући се на доцнија Буеова тарђења, казао бих и даље да траје терцијерни терен к Раљи, да ми не свраћа пажњу г. Викснсл са својим модрикастим и врло једрим вапнацем са рушевинама енкринита (в. Мепкнгез р. 42), кога је већ Буе описао (в. Ев^шззе р. 40). На истом месту помиње први писац, да даље идући Рипњу јављају се шкриљасте глине и неки црп ваннац, у долинама на источној страни брежне греде, која везује Космај са Авалом; а у долини Белог Потока (лева уточица Болечице) терцијерне наслаге, као најмлађе, јер је нађен неки Ме1апора18 (код Рипња). Западно од Рипња посетио је г. Викснел и старе руднике, Високе, где је прорио порФир (бар по опису заслужује да је порФир или микрогранулит) слојеве вапнаца и шкриљастих глина (в. МетоЈгев р. 41). Норед Авале тако исто напомиње Викснел шкриљасте глине, које су биле изложене врло великој температури, те су нечене, а за кречњаке да су глиновити. Брдо је Авала већ крајњи вис оне греде, која се пружа са Рудника преко Космаја, а савршава се са Авалом. Са источне Авалине стране