Otadžbina

608

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРСКЕ МРЕЖЕ

видео да сам између осталих примедаба навео на страни 5 3 мог рукоииса и један мали рачун по коме би требало да се поједина зрпа крећу брзином од преко 7 милијуна километара у секунди па да на фотографији изађу нејасна и збрисана. И сад остављам г. Клерићу да нађе колика би била центриФугадна снага тих зрна, кад им је брзина пр?ко 7 милијуна километара у секунди и за колико би та ц. Фуг. сила надмашила сунчеву атракцију, те дакле произвела распад сунца. Ја сам напред навео узроке са којих једна ФотограФска слика може да буде збрисана и нејасна. По себи се разуме, да о кретању самог апарата у овом случају не може бити ни говора. Мало час, а још опширније и са разних тачака показао сам у мом чланку да ни кретања поједииих зрна не могу нроизвести местимичну збрисаност на сунчевој ФотограФији. Не остаје ништа друго до да се тражи узрок у томе, што ФотограФска плоча није у хемијској жижи за све сунчеве зраке него само за неке. Како је то могућно, ја сам показао у мом чланку и у томе је унраво основа хмојој теорији, поткрепљеној још и експериментима, о којима смо чули суд компетентних људи. Кад би овако претресао и последњни став реФерата г. Клерићевог, ја бих добио још који разлог више да изводем овај закључак: Да је г. Клерић проучио мој члапак ие в бри:кљиво (с него са свим обично, па чак и површно, он сигурно не би у тако кратком реФерату изнео толики низ недоследности нити би могао написати »да целокупна студија питања, којим се г. Станојевић заиимао, није ни у колико научне природе.... 8 Али сад ми се намеће једно друго питање. Шта је могло руководити г. Клерића да о непроученом чланку мом онако рофврише? Јер се види да је мој чланак осуђен а не прочитан. Па између осталога пала ми је на ум једна чисто хиаотетичка теорија о том питању, која дакле иије ни у колико научне арироде и то ова : Да ли пије г. Клерић одбио мој чланак просто из освсте према париској Академији Наука, која је пре две године примила мој чланак о ФотосФерским мрежама, јер св зн а, да је г КлериК иослао истој аариској Академији расараву о свом комаанзованом клатну, па да му је та расирава истим иутем враКена матраг ?! * А сад неколико речи на закључак краљ. срп. Академије. Академија је, усвајајући мишљење г. реФерента узела у обзир и то, да су главније ствари из мог списа штампане на другом месту, те га за то није могла примити.