Otadžbina

118

О КОСМОСУ

она добија, сваки дан су потпунији и тачнији. Наука о свету као ириродна наука, ставља и води човека у ггрироду. Она диже и прави узвишенијим и самом својом садржином свакога онога, који се њоме бави, а стављајући га у природу, она га ставља и на такво гледиште, на коме је природно, здраво и истинско појмање и коректно посматрање ствари једино и могућно. Ни један ђак, ни један иоле образован човек, — а нарочито ни један учитељ, не сме да не зна ништа из науке о свету. Истине у природи откривене, не може нико сузбити, — шта више, с таквим истинама, као мерилом у руци, можемо ми тек и да оценимо како ваља, шта у опште још може као истина и да се призна. Они, који се природом и изучавањем њених истина баве, они се крепе умно и само они одбацују од себе све надуте надприродне представе и уображења. Празноверица влада само тамо, где се људи природом не баве, где људи природне науке слабо уче. Они, који не негују природне науке, па и они, које природне науке не интересују, — налазе се испод ниво-а, у коме је напредовање у опште и могућно ; — они надају све дубље испод овога ниво-а, и награда је њихова празноверица и назадњаштво. У природи се налази потпуно јединство и потпуна хармонпја, и који жели да види и једно и друго остварено и у нашем људском друштву, тај треба у опште да негује баш природне науке више него ма које друге,, па тако исто и науку о свету. Овако високо ценећи утицај природних наука у опште, па и науке о свету на наше опште образовање г хајде да прекорачимо праг природе.

Кад је ноћу ведро, и ми погледамо од Земље у вис, онда нам небо, овај плави простор изнад нас, изгледа као какав огромно велики заокружен свод, у коме има