Otadžbina

122

о космосу

кренуту месечеву површину, дакле гледану дурбином, представља : ,ч Море облака (Маге Кићшт) 1 ћ) Море влага (Маге Нитогит) с) Море киит (Маге Јтћпит) с!) Море ведрина (Маге ЗегетШпз) е) Море тишине (Маге ТгапдиПШаУа) Г) Море бура (азовско) (Маге СпаЈит) §) Море плодности (Маге РоесипсИШхв) ћ) Море нектара (Маге Кес^агјз) II Бурни Океан (Осеапиз РгосеНагит) к) Море пара (Маге Уарогит) 1) Море студени (Маге Рпјјопв) Арапски бројевинатаблици представљају планине и кратере и то: 1) Архимед, 2) Плато, 3) Коперник, 4), Кеплер, 5) Гасенди, К) Тихо, 7) Арзах, 8)Пурбах, 9) Ређиомонтан, 10) Птоломео, 11)Апијан. 1 2) Фраскатор, 13) Плиније, 14) Манилије, 15) Галилеј, 1 6) Грамалди, 1 7) Аристарх, 18)Аутолик, 19) Аристид, 10) Ератостеп, 21) Аристотело. Но осем мора на Месецу могу да се распознају и узвишења или брегови и иланине, а тако исто и удуб.Бења или долине, па и кратери и то тада, кад се налазе у близини оних местана Месецу, у којима се Сунце рађа или залази. Брегови бацају у овоме случају већу или мању сенку, која је често пута тако угасита и тако танка, да услед тога месечева површина веома лепо изгледа, као што слике 1 и 2 показују. * (види Андоновића КосмограФиј}' стр. 398 и 400).

Сл. 1. Море пектара па Меееиу