Otadžbina

О К О С М О С У

121

Па хајде, да видимо шта знамо о овоме свету ! Хајде да бацимо један летимични иоглед на цео овај свет! Према данашњем ступњу науке ми знамо, да ова колевка нашега живота, ово поприште свега људскога кретања и рада, — ова наша Земља, није сама у овоме не прегледном светском простору. Као звезда међу звездама, лебди и наша Земља у овоме светскоме простору и окреће се око много веће звезде, око светлила овога света, око нашега Сунца. Са Земљом нашом вазда је у друштву и једна мала а врло блиска, најближа међу свима звездама, то је наш Месец. Он је верни пратилац њен, па ма где се она на своме далекоме путу по овоме светскоме простору находила. Месец се никад не одваја од наше Земље, он је не оставља ни дању, ни ноћу, — јер га она својом привлаком на извесном одстојању одржава, и као што се Земља наша окреће око Сунца од запада к истоку, за време од године дана, тако се и Месец окреће око наше земље од занада к истоку за време, које зовемо месец дана. Нема сумње, да је поред Сунца и Месец својим менама рано привукао на се пажњу првих гледаоца звезданога неба, — њему имамо да благодаричо за наше рачунање времена, за прилив и одлив морских вода, а можда и за утицај на нашу климу у опште. Ако пажљивије посматрамо Месец, онда виђамо, да се на њему могу да разликују веће и мање светлије, а тако исто и веће и мање угаситије и сиве партије. За ове се угаситије партије мислило, да су мора. по месечевој површини, а за оне светлије партије држало се, да су оне сличне с континентима на нашој Земљи. Ма да се временом показало, да на Месецу нема мора, онет је за оне тамније партије задржан и до данас назив мора (Маге). На придатој таблици, која показује прео-