Otadžbina

дневна светлост и учионцца

549

оволику разлику у коштању објасне стручњаци. II заиста, био би врло олагодаран посао, кад би неко од наших стручњака проучио, како стоји с овим у нас. (Пли ће се за ово потрудити можда пре какав странац, као што нам је странац на нашу бруку, извео и статистику парних машина у Србији). Што се тиче педагошких и здравствених разлога, ми се потпуно слажемо са Трајхлеровим мишљењем, особито где има за то довољно земљишта. 0 питањем о положају школског здања у свези је питање о околини школског здања. Околина школског здања треба да је таква, да не одузнма светлост учионицама. Место за зидање нове школе треба да је тако, да околна здања не могу ни доцније, кад се озчдају нова и виша, одузети учионицама нужну светлост. Од коликог је ово значаја види се лепо из овога: Кон је нашао испитујући учионице у Вреслави још 1865 г. овај закон: Што је ужа учионица. у нојој је гикола, што је разред у нижем сирату, то је све више кратковидих ученика, и оних са слабим видом. Он је нашао, да се број кратковидих у школама изван варошких бедема, у предграђпма, где су улице широке и светле, креће између 1, 8 —6, 6 °/ 0 , а на против у онима у средини вароши, где су улице тесне и мрачне, између 7, 4 —15,,°/ 0 . Флоршиц је нашао тако исто у кобуршким школама, да је број кратковидих спао од 21°/ 0 на 15°/ 0 , чим су се ученици преселили из старих мрачних школа у нове светле. 1 Ови бројеви говоре и сувише јасно, од колике је важности околина школина. За то су се хигијеничари потрудили, да изнађу у овом погледу нека правила. Да се одреди, колико треба да је школско здање удаљено од кућа на противној страни улице, мора се имати у виду најнижн спрат, и према њему одређивати. Према раније изложеном, треба са најудаљенијега места у учиопици, да се може видети извесан део неба. Као што показује — по Жавалу — прост цртеж, ово је могуће пости! ји у доњем спрату, кад је школско здање од кућа на аротивној страни два иута толико удаљено, колико су оне високе. Само са свим сниске зградо, које су ниже од 10 метара, могу бити ближе, но што износи двострука њпхова висина. 2 ) Цвец је ово изразио геометриским језиком од прилике овако: Права, иовучена са

1 Кон, отр. 122 и 1-23. 1 Кон, схр. 121. ОТАЏБНИА КЊ. ХХ[ св. 84.