Otadžbina

ДНЕВНА СВЕТ.10СТ И УЧИОНИЦА

551

* Прозори су у освет .Бсњу дневном најглавнија чињеница. Од тога, како су они удешени по величини, облику, и броју зависп, оће ли учионица битн и онда повољно осветљена, кад је обрнута ка најсветлијој страни поднебија. Што се тиче величине арозора, т. ј. квадратне површине, ту се може грешити, као што лепо вели Фукс, само са мало, а никако са много. При срачунавању квадратне површине прозора, треба наравно узимати у рачун чисто стакло, а не и облогу дрвену. Пма примера, где су отвори на дувару начињени велики, но гломазна дрвепарија и украси одузму после много од светлости. Тако се н. пр. тужи Фаренгрш, да су у ФранкФуршким школама украшени стубови и вештачки израђена дрвенарија заузели целу 7 3 отвора прозорског (отвор у дувару и површина стакла стоје у размери као 40 : 29) тако, да су учионице остале најзад мрачне. 1 Да бп се одредило, колико ирозора треба за коју учионицу, узет је за мерило однос између квадратне површине прозора (т. ј. стакла на прозорима) и квадратне површине патоса. Кон захтева, да буде најмањи однос као 1:5, т. ј. на сваких 5 0 м. патоса по 1 Ц м. стакла на прозорима. 2 Еризман захтева однос 1 : 4, 5 . Бриселска комисија захтева 1:6. Фукс је испитао ве.шку нову гимназију и индустриску школу у Лијежу, где јо у већине учионнца према белгпским правплима однос 1 : 6, и нашао је, да су она места, која су најудаљенија од прозора само на ведрим данима довољно осветљена, а иначе упек слабо, те се за то и он прндружује Коновом захтеву, да однос буде 1 : 5. 3 У Саксонској је прописано, да квадратна површина прозорскнх стакала треба да износи '/ 6 од површине патоса учионице, ако је школска зграда на потпуно слободном простзру; ако се пак налазе на нротивној страни улице висока здања, онда 1 /. И за Аустрију .је прописано '/ 4 — 1 /^. Но Трајхлер, из Швајцарске, захтева одсудно 3 / 10 , а '/ 4 као најмању меру, која се може дозволити. Он тај свој захтев правда тиме, што је, .вели, '/ 4 довољна за ведре дане, ал је посве недовољна за облачне и магловите дане. 4 — Кон је нашао на париској светској изложбн од 1867 у америчкој угледној учионици однос 1 : 4, 5 (а у прајској тек 1 : 9). На бечкој нзложби од 1873 нашао је у Шведској учионици однос 1 : 5, а у модела Франклинове школе у Вашингтону 1 : 2,,. У последњој париској изложбн од 1878 нашао је у Ферандовој гако.ш однос стакла, т Кон, стр. 115. 2 Кон, стр. 11 3 Фукс, стр. 4 8 и 49. 4 1Јоојхлер, стр. 3 I.