Otadžbina, Jan 01, 1889, page 617

ана карењина

011

Ана се врати софи те ееде поред Кити, међу тим су деца, којима се је нова тетка јако допала, оптрчавала око ње. Она погледа у Кити, па да пред децом не би ни ћутала нн говорила, рече: »Па, Кити, кад ће битп игранка?« »Идуће недеље! Значајна игранка! Онаква игранка на којој се човек увек увесељава/' »Дакле баш таква, на којој се увек увесељава?« питаше Ана потсмехујући се нежно. оДоиста је чудновато, али је у ствари тако ! Код Бобришева је увек весело а и код Никитина. Међутим је код Мершкова досадно. Зар ви нисте то приметили?" »Нисам, срце моје. За мене више не постаје веселе игранке," рече Ана, а Кити опет спази у њеним очима онај чудновати свет, који је за њу био затворен. „За мене постоје само такве, које су више мање натегнуте и . . . . досадне. к „Како вам може бити на игранци досадно?,, »А као за што ми не би могло бити досадно?" Кити је приметила, да Ана већ у напред зна, какав ће одговор добити : »За то. што ће те бити свуда на.јлепша.« Ана дође у такав положај да се је морала застидети, поруменила је па рече : »Прво и прво нисам тако лепа, а друго, и да јесам, каква ми је вајда од тога. к »Али ће те ви ипак радити оно што и остали свет?« питаше Кити. »Држим да ћу, јер се друкчпје не да лепо избећи. 11 »Мени ће бити особито мило; врло радо бих желела да вас видим на којој игранци." »Онда ће ми бити утеха бар та мисао, да тиме вама чиним задовољство, јер и онако морам ићи на игранку. Гриша, молим те не мрси ми косе, и онако сам доста чупава,« »Ја вас већ престављам на игранци сасвим у љубичастој боји, « додаде Кити. »А за што баш у љубичастој?« осмехујући се ииташе Ана. »Мора тако да буде! <; »Децо идите! Чујете ли: Мпс Гул вас зове на теј! рече Ана, отарасивши се деце тиме, што их је послала у трпезарију. »И ја знам за што би ви волели да и ја будем на игранци. Ви много очекујете од те забаве, на би хтели да смо сви присутни и да сви участвујемо.« »Од куда то знате ? — Јесте!«