Otadžbina

ана карењина

011

Ана се врати софи те ееде поред Кити, међу тим су деца, којима се је нова тетка јако допала, оптрчавала око ње. Она погледа у Кити, па да пред децом не би ни ћутала нн говорила, рече: »Па, Кити, кад ће битп игранка?« »Идуће недеље! Значајна игранка! Онаква игранка на којој се човек увек увесељава/' »Дакле баш таква, на којој се увек увесељава?« питаше Ана потсмехујући се нежно. оДоиста је чудновато, али је у ствари тако ! Код Бобришева је увек весело а и код Никитина. Међутим је код Мершкова досадно. Зар ви нисте то приметили?" »Нисам, срце моје. За мене више не постаје веселе игранке," рече Ана, а Кити опет спази у њеним очима онај чудновати свет, који је за њу био затворен. „За мене постоје само такве, које су више мање натегнуте и . . . . досадне. к „Како вам може бити на игранци досадно?,, »А као за што ми не би могло бити досадно?" Кити је приметила, да Ана већ у напред зна, какав ће одговор добити : »За то. што ће те бити свуда на.јлепша.« Ана дође у такав положај да се је морала застидети, поруменила је па рече : »Прво и прво нисам тако лепа, а друго, и да јесам, каква ми је вајда од тога. к »Али ће те ви ипак радити оно што и остали свет?« питаше Кити. »Држим да ћу, јер се друкчпје не да лепо избећи. 11 »Мени ће бити особито мило; врло радо бих желела да вас видим на којој игранци." »Онда ће ми бити утеха бар та мисао, да тиме вама чиним задовољство, јер и онако морам ићи на игранку. Гриша, молим те не мрси ми косе, и онако сам доста чупава,« »Ја вас већ престављам на игранци сасвим у љубичастој боји, « додаде Кити. »А за што баш у љубичастој?« осмехујући се ииташе Ана. »Мора тако да буде! <; »Децо идите! Чујете ли: Мпс Гул вас зове на теј! рече Ана, отарасивши се деце тиме, што их је послала у трпезарију. »И ја знам за што би ви волели да и ја будем на игранци. Ви много очекујете од те забаве, на би хтели да смо сви присутни и да сви участвујемо.« »Од куда то знате ? — Јесте!«