Otadžbina

НА ПРЕСТОДУ

99

— Дакле ти пристајеш да механишемо горе код гемзе? — упита Ханс. — Казала сам ти да ћемо се договорити. Еле ти мислиш да би ти био подесан за механцију ? — За цело не толико колико би ти била за газдарицу, тако сви људи кажу , а крчмарица и јесте главно. Ти би била најбоља газдарица, јер ти можеш речитошћу да зарадиш себи хлеба, нсто као наш попа. Ти тако умеш говорити с људима, да би се и вино скупље продавало и све. Видиш, ти умеш сваком човеку да завириш у срце, умеш свакога да разумеш и свакоме да одговориш како ваља , просто ти си створена за крчмарицу па то ти је ! Ханс није могао да појми да се Валпурга у опште још затеже. Најсјајнији идеал свакога младог плаиинца то је да постане механџија, т. ј. да друге храни и поји, а да и сам од тога буде сит, да приређује весеља у којима је он највеселији, јер у томе весељу други троше а он зарађује, да буде жижа у коју се скупља сав растуренн сеоски живот, да буде помагач и саветник свакоме, јер сваки мора да је с њпме у љубави, јер механџија зна све , где што има да се купи или да се прода, јер од сваке краве, сваке њиве, и сваке куће која пређе из једних руку у друге, има и он свој ћар, исто као што је некада имала властела, а што други људи једу и пију, од тога ни он не мршави. Па онда. и он ћари као и сеоски попа од сваких бабина, од свакога крштења и венчања, и од сваке даће. Па онда тек странци који нагрну лети па морају да плаћају механџији порез за то што су брда тако висока, а језеро тако дубоко, и што они све то смеју гледати. Е, тако је то, механа је језеро у које се стичу сви нланинскп потоци и поточнћи. Валпурга је зинула од чуда гледајући у свога мужа и слушајући како он опширно и живо описује вајду и срећу од механисања. Поче по мало и њој да се допада. Она помисли : готово ће то бити најбоље, јер си се ти ето са свим 7 *