Otadžbina

100

НА ПРЕСТ01У

одучила од усамљеног живота у колиби, ти ћеш се сада тешко иа њ навићи, ти си иостала друга, па сада и теби треба са свим што друго. II она стаде са свим искрено свога мужа уверавати, да она нема ништа против целе ствари, само да ваља пажљиво поступати. — Па онда знаш ли шта је још најлепше? —заврши Ханс — добијамо и пошту, тако вели сам срески судија, а баш ако се сад не обистини , ти то можеш ласно учиниш да буде, па чак и да наше село постане варошица, па ће онда наше куће вредети двојином толико колико сада! Он је хтео одмах да иде са женом горе у село да прегледају механу, али Валпурга рече: — Пусти ме да се мало смирим у нашој старој кући г механа неће побећи. Ја ти не умем казати како се осећам добро у нашој кући, све да ми је да устанем с једне столице па да седнем на другу. Све ти је то дома тако добро* Чинп ми се сваки сто и свака столица имају очи па ме гледају као да кажу: Јес, јес, познајемо ми тебе, одавно те чекамо! Молим те остави ме још мало да се смирим ! — Добро, добро, остани ти! — рече Ханс па стаде ходати по соби. На један иут, као да га неко зовну, изађеу авлију па стаде цепати некакве пањеве, које је био у крај склонио. Валпурга такође изађе из собе па га стаде задовољно гледати. — Ја како ! — рече он — ваља радити од сада као и до сада. Не бој се да ћу ја постати у механи лењштина или пијаница. Хоћеш сада да идемо у село ? — Хоћу, ходи само унутра! Ханс брзо беше готов и прилично поносит што сада може са женом да иде у село. На чесми код општинске куће беше пуно жена и девојака сз судовима за воду; све оне изађоше пред Валпургу да је поздраве и да јој чеегитају. Деца баш беху изашла из школе. Валпурга је призивала час једно час друго, руковала се с њима и поздрављала