Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

101

по њима њихове родитеље. Беше јој тешко кад је чула да је овај или онај умр'о. Остала деца стајаху у гомилицама гледајући је зачуђено. За сеоску децу беше то бајка, како једном дођоше у село и одведоше је у Краљев дворац; а •сада та бајка ето стоји на сред села и говори ка и други људи. Када Валпурга крену даље , деца стадоше за њом викати „Валпурга." Хтела су доказати да је познају. Идући поред ње муж јој рече тихо показујући општинску кућу. — Ето, п ту ћу скоро бити. Свршена је ствар да ће да ме бирају за општинског одборника. Кад бих хтео могао бих бити изабран и за кмета, али ја то нећу, то је често за механџију врло незгодно ! Валпурга виде да је мисао о механисању на све стране ухватила корена. Она му одговори само ово : „Ја видим да си се ти за ово годину дана обазрео по свету. Ти си за цело и ово научио: да човек треба најпре да се постара за себе и за своје , јер ако је у несрећи или га потера какав баксузлук, онда нико неће да му помогне." — Тако је, тако. Хвала Богу што нама сада нико не треба, на против ! Прођоше и поред куће богатога гааде Груберсепа. Велики газда , најбогатији у општини , врло висок и мршав човек са зловољним лицем, стојаше на спољним стеиеницама своје куће. Ханс га поздрави врло учтиво , али Груберсеп се нагло окрете и оде у шталу. Не пристоји се великом сеоском газди да поздравља добродошлицом надничарску децу, као што је Валнурга. Због ње може ако хоће цело село полудети, али он, велики газда, зна ко је и шта је, он се не меша са трицама; таман посла, још ће он ваљда водити рачуна о једном створењу, које би пре било срећно кад би му се позајмила која литра млека. Ханс викну гласно „Помози Бог Груберсепе, моја се жена вратила дома" :