Otadžbina

НА ПРЕСТОДУ

103

Валпурга се није упуштала у преппрку, али кад су пошли кући она рече своме мужу, да ваља наћи вештаке да прегледају кућу, јер се њих двоје у томе ништа не разуму, а од тога механџије онако купити нешто, то би значило купити мачку у џаку. Хансу је управо било криво што ствар није одмах свршена, јер њему се чинило да не може ни дана вшче остати у старој кући. Валпурга је опет хтела да погодбу развлачи колико год могне. Осем тога имала је и таквих разлога са којима се и Ханс морао сложити, те тако се и он смири. После подне Валпурга је пребројала и срачунала на хартији своје имање и зараду; изађе лепа сумпца са којом се могла платити и механа и оно њива, ливада и шуме што иде уз механу. Ако би што и остало дуга, могло се ласно исплатити за годину две дана.

4. Беше у вече. Старамајка успављиваше дете у сарачани, певајући му својим старим дрхтавим гласом. II она певаше песму „Л\ Г 1Г ћен1 е вет уег})ти1еп ХЈп<1 {ев! §екпир(е1; ет. К Валпурга и Ханс беху у соби за столом, и ма како да је он брзо јео кромпире које му је она љуштила, опет их је било доста очишћених, • а она му је бирала све најлепше. „Видиш, Хансе — рече она изгледајући не може бити задовољнија — оно што је најбоље на свету, то ни Краљ ни Краљица немају боље но ми. То је прво сан , па сунчана светлост, па вода, па кајгана и кувани кромпири са сољу. За све то подједнака је и палата и колиба — а најбоље од свега, знаш ли шта је? — Знам, то је срчан пољубац; тај за цело није слађи на Краљичиним устима него на твојим, особито кад сам лепо