Otadžbina

108

НА ПРЕСТОЛУ

Тихо се разговараху њих две. Валпурга беше наслонпла, главу на мајчине груди и полако заспа на мајчином срцу. Жајка чпсто није смела да дише и држаше је у своме наручју. После неког времена она пробуди Валпургу и рече јој, .да тако може назепсти, него да легне у кревет. Валпурга се збуњено трже иза сна, и опет није знала где је? Бригаући очи ■она упита. — Мој муж још се није вратио? — Хајде ти у кревет , ја Ку ти помоћи да се скинеш — рече јој мајка и стаде је скидати као да је мало дете, па онда седе крај њене постеље, узе је за руку па поче Видиш, чудна је то ствар, када се двоје, које треба заједно да живи, растави за дуже време. Које оде од куће навикне се без оног другог, а и ово тако исто. Ту после ваља чекати док њих двоје опет срасте у једно. Пази добро да ти се не омакне каква ружна реч или да не дај Боже само и иомислиш: хеј да ми је да опет одем , ја могу ако хоћу живети п у свету! Ако тако гато помислиш, знај да ће с тобом бити као са дрветом коме су одсекли све жиле, па хоће да га пре•саде на друго место. Такво дрво мора угинути. Пази што ћу ти рећи: оно што можеш изменити по твојој вољи, уради слободно, али оно гато не мо'ш изменити не дирај, помисли да тако мора да буде па се покори. Нема ништа глупље на овоме свету, него кад људи желе нешто што не могу никада пмати. Ти ћеш чутп како' људи у сред олује и кише уздишу: хеј да је нешто сада лепо време! Ми не можемо учинити да на пољу буде лепо време, али у себи, у својој души можемо. Еле то сам ти хтела рећи : учинп да је у теби лепо време, па ће све добро бпти! — Па гата ја коме радим? Шта треба да чпним? — Ево шта, и то мораш одмах ноћас пробати. Дај ми руку и обећај ми да ћеш ако си будна, кад се твој муж врати, весело га дочекати и рећи му да ти .је мило гато си још будна да га дочекаш.