Otadžbina

112

Н А ПРЕСТ0 1У

— Што нисте узели какву елушкиљу. Старица се само осмехну; то она није могла, она не би умела ни замислити како би то било, да она има слушкиљу да и она некоме заповеда. Сада рече Ханс, да он неће до. пустити да се његова жена сатре радећи; једну слушкињу морају набавити. Стара мајка препоручи једну своју братучеду нз оностраних нланина. Одлучише да норуче ујка Пери да дође са својом ћерком. Јутро беше свеже и Ханс у својој кошуљи белој као снег, палећи лушу, рече : — Валпурга, пусти да мајка уради ако још што има г иа ходи к мени у башту. Он сеђаше на пољу на клупи иодтрешњом, а Валпурга дође извињујући се по женском адету, што не може дуго седети, јер ваља још које шта урадити, а ваља и раније поћи у цркву. Сада седоше обоје једно поред другога, а Ханс рече : — Реци и ти коју. Ти сигурно имаш пуно да причаш. — Не знам ти ја сад ама баш ништа. Причекај мало г с временом ће моја причања сама доћи. Доста је што смо опет заједно. Само дај Боже здравља. Ја к'о велим, наша је трешња порасла ! — Гле молим те, сада се тек сетих. Та ти сигурно још ниси ни окусила трешања од ове године. Чекни мало, сад ћу ја теби сам набрати трешања , а да се могу још више попети, и да могу да ти скинем плаветнило с неба, веруј и то би учинио! Он се попе на трешњу па стаде терати врапце : „Иш ви џпвцаии, ви сте имали доста мојих трешања. Сада је дошла моја баба , али она је још млада на и она хоће трешања, па онда ваше су жене целу годину биле с вама, а моја није !" Он стаде журно да бере трешње певајући уз то овакву песму: „Када беше доба трешњама отишла си од мене, када опет дође време трешњама, вратила си се мени; трегпње