Otadžbina

СДИВНИЦА

41

Ђенерал Милутим узе ме под руку и иође самном неколико корачај и у страну. — Побратиме — говораше он мало спуштеним гласом -— ево шта је. Ми смо, као што добро знаш. добили били заповест од врховне команде, да данас неће бити битке, да 1)6 се трупе одмарати, и хтео сам јутрос са свима командантима да рекогносцирам. Још се они не беху ни искупили код мене, а Бугари нападоше с две колоне, једном на Малово, а другом на моје лево крило. Непријатеља који је напао на мене ниси могао видети па да ти је мајка Јања. Заклањали су га висови и ова страшна магла која је учинила, да смо непријатеља видели тек кад је био на сто корака од нашег ланца и кад је на једанпут осуо плотунску ватру. Колико је било испрва нисам могао ни приблгокно оценити; тек од заробљеника сазнао сам, да су у борбу била у први мах увучена два полка, то је осам батаљона. Ја сам имао свега девет батаљона, пет напред на позицији , на „Три Уши" и на „Меким Цревима", 1едан на Чепњу као на најважнијој тачци за одбрану излаза из теснаца, то је шест и три у резерви. Испрва сам послао један батаљон из резерве у помоћ левом крилу, а један у заштиту артиљерије на друму. Али Бугари не само што потиснуше моје лево крило и отеше „Мека црева", него отераше коњичку бригаду чак у Драгоман и с новом снагом , од прилике два батаљона, пођоше правце на Чепањ. Ја сам одмах послао један па онда и други батаљон XV. пука на Чепањ. Тиме сам спречио, те непријатељ своју данашњу намеру није могао до краја да оствари! ■— Али је инак данас успех на његовој страни? — У толико, у колико је добио основу за његове даље операције против наше позадине!... — рече ђенерал замишљено. — Па каква је ситуација сад после свршене бптке ? — Ево каква. Непријатељ је напустио „Мека Црева" и повукао се у свој -јутрошњп положај. —