Otadžbina

42

СЛИВНИ11А

— На Сливницу! — Да. Моје су трупе на левом крилу опет заузеле позицију, на којој су биле пре битке. — Шта значи то, да Бугари драговољно напуштају висове, које су цео дан отимали док их нису отели? — Има две могућности. Или су се повукли због операција дринске дивизије у равници, или су напустили ове висове да би сутра с концентрисаном снагом напали на Чсиањ. Ово ми изгледа вероватније, јер они су и даље остали у Малову и на извесним тачкама чепањског виса. Ја сам према томе и распоредио моје трује. По висовима од друма до крајњег левог крила на јутрогањој позицији стоје VII. и IX пук. Позади левог крила наместио сам један батаљон XV пука с фронтом према Малову ради осигурања ближе позадине од Бугара, који су се у том селу прикупили у већем броју. На Чепи.у имам други а у Драгоману последњи батаљон XV. пука. Од артиљерије послао сам две батерије у позадину левог бока код тог последњег батаљони XV. пука, а две сам задржао у резерви! Наредио сам да се трупе на тим положајима ноћас укопају стрељачким рововима, и ако ће то на оном камењару — и ђенерал показа руком „Три Уши" — врло тешко ићи! Дивизијар ућута, а и ја нисам могао да кажем гата сам мислио, јер мени се у том тренутку наметало питање : гато да се дунавске трупе на својим положајима тек ноћас укопавају? Зар се то није могло урадити јуче по дану, када су ога биле одморне, када вас дан и сву ноћ нису имале никаквог другог посла? Нраћајући се колиби, чујемо где дежурни викну: —• Пуковник Хорстиг! — Заповедате ! — зачу се из мрака, и после неколико тренутака командант дунавског артиљеријског пука уђе ју колибу.