Otadžbina

СЛИВНИЦА

43

Хоретиг је постављен за Команданта дунавске дивизије. На његово место за команданта артиљер. пука дошао је мајор Никодије Стефановић из арт. одељ. врховне команде. Ђенерал Милутин Јовановик „добио је друго опредељење" као што је доцније написано. Ми у овом тренутку нисмо на пољу ништа знали. Пред Краљевом колибом нађох између осталих официра и пуковника Прапорчетовића. Ми, се руковасмо и ја га повукох мало у страну. — Шта је, Јоцо, како стоје ствари код тебе на крајњем левом лрилу? — Бога ми свакојако. Ја сам баш сада рапортирао Краљу исход данашње борбе и представио сам озбиљност ситуације. Предложио сам, да се с читавим једним пуком, а ако се може, и с више трупа поседне Чепањ и вис изнад села Големог Малова, како би се с те стране могло спречити надирање бугарско, јер иначе они ласно могу завладати драгоманским теснацем, а тиме загрозити одступници целе наше војске. — Шта вели Господар? — Дуго је ћугао, па онда ми рече, да ће ми се налог послати у Драгоман. Тим сам отнуштен. После, баш пре него што се впдесмо, примио сам заповест, да с једним ескадроном у виду релеа заузмем цео теснац драгомански дуж друма ради сигурности због проласка Његовог Величанства. А ето мог коња. Збогом! Пуковник Праиорчетовнћ скочи на коња и одјури друмом к Драгоману. Ја опет приђох колиби и нађох канетана Константиновића где наваљује на потпуковника Пинтера да уђе у колибу. Овај са свим умесно рече: — Тамо није моје место. 1)пп \\-нч1 јеШ -ууаћгасћепе1сћ КГе&згаЉ ^ећаИеп. \Уав &о11 Гсћ Лог1?