Otadžbina

16

Б О М А Р III Е

Дочека га једног дана у предсобљу, баш кад је Бомарше у свечаном оделу излазио из одаје својих нринцеса, па га онда пред великом групом племића (који су се напред били спремили да уживају у забуни Бомаршевој заустави са красним једним сатом у руци: «Господине. ви се разумете у саџилуку; молим вас, будите тако добри, па видите шта је мом сату : стао је,» — Господине, одговори му мирно Бомарше, од како сам престао занимати се том вештином, врло сам невешт постао. 0. господине, немојте те ми ту љубав одрећи. — Добро. кад хоћете ; само, ја сам вам рекао да сам невешт.» Иа то узме сат, подигне га у вис као да га разгледа, па га онда из висине пусти на земљу. Окрене се за тим племићу, и, с дубоким поклоном: «Ја сам вам био рекао, госнодине, да сам веома невешт.» Васпитиње је Бомаршеово довршено. Оно су чим је дошао на свет, темпераменат његов т з1а.1и пазсепсЦ, бачен у извесну средину друштва и догађаја, развијао се, стварао, мењао у одмереним границама, цветајући на једној, венући на другој страни, узимајући сваким даном све сталнији облик, онај који треба довека да задржи после довршене периоде развића. Жива, бујна, немирна природа његова, као снажно и сочно стабло које се, на извесном одстојању од свога корена, расплиће у шарен бокор грана, цвасти и пупољака градећи неирестано једну целину, дробила се иостепено у ситније одломке, разне по облику и величини, али исте по постању и својој првој основи. Живост, активност, дух, веселост, предузимљивост, а с активношћу и немирним темпераментом, жеље, самољубље, таштина, који су им обични пратиоци, то је кита помешане вредности која се из прве клице развија под час новољним час неповољним утицајима своје средкне, — У нсто време, док се овако развијао карактер његов, склаиали су се и његови одношаји члана друштвеног, стварао постепено ш>