Otadžbina

АРГОНАУТЕ НА ЛЕМНОСУ

41

11 сјајни Паладин штит на моме мушкоме срцу. Говори: где ти је ћерка? 'Гоант Близу смо њезиних двора, Што сенку зидина својих на сиње бацају море. Па шумом обраслом брегу, кристалне дижу се куле II тешки сводови њини. Дшкући лиснате грапе, Високе палме тамо и дању и ноћу шуме, 1[ тихи наводе санак. Под густом њиховом сенком, Жубори поток бистри и цвеће најлепше цвета. А лепе слушкиње њене, у звучпе бијући лире, Чаробне певају песме, и слатким мирисом каде Одаје нсвине деве, што влада островом овим. Тифис 1>огови, па то је красно ! Јазону. Иосмешљиво. Новеди и мене тамо, Да будем живи сведок кад будеш скинуо с' грудн, Челични Паладин штит. Јазон Тезеј ће са нама ићи. А ти отиди одмах и жртву велику спреми, Па опда нареди људ'ма нека се с оружјем спреме, За случај невоље какве. Ако ме нагони нужда, У рог ћу дуватн одмах — и вн сс крећите тада. Одлазе свн. 5. Тифис Ироклета способност људска да свачем правдања нађе. Гле, како важним видом, и с њежном, побожпом бригом Пзводи седога старца с иророштвом, сузама, с' болом! Осећам некакав лаор што креће не лађу нашу, Пего лађаре наше. Па како слађаио мири ! Како ли заноси лепо ! Ај тихо, нијај се тихо, Обала цветна јс близу а море још мирно спава ! Та зар се нисмо, збиља, пред сенком блажене Хеле, Заклели тврдом клетвом, да женске мамљиве дражи. Презремо на нуту своме ?... 0, мајко мудрости светс ! Опрости деци својој ако прекрше завет ! јВОхЈИС^ЛАВ.