Otadžbina

46

О МЕПИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

Многи погрешно мисле да се назначење на меници примљене вредности (валуте) тиче односа између издаваоца и трасата. На против, валута тиче се односа који постоје између издаваоца и ремитента. и означује узрок зашто је постала меница. Пошто ремитент има ирава по меници тражити да му се о року плати менична сума, то закон тражи да се на меници назначи, шта је ремитент дао издаваоцу менице за то што је постао сопственик менице. Та против-вредност, коју ремитент даје издаваоцу менице, и јесте оправдање постанка менице и узрок меничној обвези издаваочевој. Са прописом т. 9. 80. хоће се двоје: да се из менице види узрок меничној обвези издаваоца менице, и да се заштити издавалац, обраћајући му пажњу на дужност коју нрема њему има да испуни ремитент, да му за меницу нолонш одговарајућу вредност меничној суми. Отуда издавалац има нрава путем парнице тражити од ремитента да своју обвезу према њему испуни. Назначење примљене вредности на меници служи за доказ, да.је ремитент иснунио своју дужност, своју обвезу према издаваоцу, и да ио томе има нрава по меници тражити наплату од издаваоца. Кад је на меници назначено да је вредност нримљена, онда издавалац нема права по меници ништа тражити од ремитента, већ то може тражити само путем редовне парнице. Закон не тражи да се на меници пазначи само да је вредност примљена, но тражи да се назначи и у чему је вредност примљена, да ли у новцу, еспану, рачуну, или на који други начин. Примљена вредност може бити у новцу, и томе је равнозначећи израз у готовом, пошто меница може гласити само на извесну суму новаца (т. 2. 80 трг. зак. , а горњи израз значи, да је ремитент дао издаваоцу готов иовац.