Otadžbina

■54 о меннчној одговорности ставио у дужност издаваоцима меница да доказују постојање покрића. Још одмах у почетку нагласили смо да су менично обвезани сви они који су меницу потписали, њу примили или пренели. Према томе на први поглед, али само на први поглед изгледа чудно и недоследно што је законодавац у §. 144, у вези са §§. 145 и 146. тргов. зак. поставио друго правило да иритежатељ менцце може изгубити своје ираво на накнаду иротиву иреноситеља, а и издатеља менице ако овај докаже да је иријемник био снабдевен с новцима о року илаћања. Ми ћемо сада изнети разлоге који су покреиули законодавца да ово пропише. За то што су сва лица на меници потписана менично обвезана према притежаоцу менице, законодавац и нашао се побуђен, а био је и дужан да одреди, докле траје та одговорност на меници потписаних лица. Па како сва та лица стоје у извесном меничном односу, а на свакој меници мора бити одређен рок плаћања, то је законодавац врло умесно наредио, да они треба менично да одговарају до рока плаћања, и да не би било умесно но на против да би било са свим неправедно и кеосновано, кад би закон допустио, да менична одговорност на меници потписаних лица зависи од воље притежаоца менице, који је у томе заинтересиран. То је разлог што је у закону, у §. 137. трг. зак., стављено у дужност иритежаоцу менице да захтева исилату оног дана, кад јој је рок исилати оиредељен. Код свију трговачких послова, а нарочито код меница, тражи се, да се трговачке обвезе иснуњавају тачно и у одређено време, јер, ако се исте не би испуниле на време, то може бити од штете за друге, па изазвати можда њихов пад Ако се меница не плати о року. онда се по §. 138. трг. зак. изостанак исплате има констатовати нарочитим актом, иротестом због неисилате. Законодавац прописао је