Otadžbina

О МЕНИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

је смнсао. као и §. 146 тргов. зак. да се издавалац менице не може позивати на горњу претпоставку и ослободити мепичне обвезе, користећи се немариошћу притежаоца меннце, већ мора доказати да је дао покриће. ПздавалаЦ то може доказивати свима доказним средствима усвојеним за трговачке послове. 1 ) У погледу питања, ко је дужан доказивати да ли постоји нокриће. треба разликовати ова два случаја: да ли је питање између издаваоца менице и трасата, или између издаваоца и иритежаоца менице. Ако је гштање између издаваоца и трасата, онда треба још имати на уму, да ли је трасат примио меницу или није примио. Ако је трасат примио меницу, онда пријем менице по §. 87. претпоставља нокриће, јер одиста мора се претпоставити да трасат не би ггримио меницу да није добио покриће или имао у рукама. Према томе, у овом случају дужан је акцептант доказивати како није добио покриће, а није дужан издавалац, пошто за њега говори законска претпоставка. Али ако трасат није примио (акцеитирао) меницу, онда је издавалац дужан доказивати да је дао покриће, или да је трасат исто имао у рукама, јер ио правилима грађанског поступка, онај који нешто тврди то мора и доказати. У погледу односа између издаваоца менице и притежаоца менице, нријем трасатов нема угицаја на решавање питања о постојању покрића што је пријем менице туђе дело, и као такав не може изменити ни погоршати положај притежаоца менице. За овај случај важе прописи одељка 3. §. 87 и §. 146. тргов. зак. који намећу доказ издаваоцу менице, да он докаже да је иостојало покриће. Законодавац је врло добро уочио разлику и г ). Ио §• 75. тргов. зак. трговачка дела доказују се јавном или приватном исправом, белешком од посредственика издатом, а од дотичних страна подписаном коресподенцијом, трговачким књигама признатим контом а и сведоцнма, где се законом нисмени докази нарочнто не изискују. — По §. 242. суд. грађ. пост. не мешају се прописа трговачког-законика.