Otadžbina

0 МЕНИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

55

ово не толико у интереоу притежаоца менице, колико у интересу осталих менично обвезаних, па и у интересу самог издаваоца меннце који је дао покриће, јер су сва на меници потписана лица заинтересирана, да се исплата тражи о року. што је тада сигурније да ће се меница моћи наплатити. Кад притежалац менице не би био законом обвезан, да о року илаћања тражи исплату менице, онда би притежалац могао нанети штете осталима менично обвезаним лицима, јер, као што смо раније напоменули. сви на меницИ потписани стоје један према другоме у извесним правним односима, стоје један према другоме у извесној обвези и меничној одговорности, па не би било паметно оставити их у неизвесности и несигурности Као што се законодавац стара да подједнако законима заштити и осигура права свакога, тако и у овом случају штити права менично обвезаних. Законодавац је све урадио што је требало да заштити и очува права притежаоца менице, и пошто је то урадио, он је прописао нужне мере за заштиту права осталих менично обвезаних, па и издаваоца менице. То се види из следећег. Чим је протестом због неисшате констатовано да је изостала исплата менице, §. 140. тргов. зак. даје иритежаоцу ирава да тражи да му мении^у илате, иосебице или издатељ, или који од ире■носитеља, или скуиа издатељ и сви иреиоситељи. Право на накнаду, које закон даје притежаоцу, менице, противу издаваоца менице, са свим је природно и оправдано, јер издавалац као што смо видели, непосредно прима вредност менице од ремитента, и следствено је главни дужник, који треба меницу да плати. Истина је, ,да се може узети да је издавалац вратио ту вредност кад је трасату дао покриће, и да од тренутка кад је трасат примио — акцептирао меницу, кад је трасат постао прималац — акцептант, — да је од тог тренутка лкцептант иостао главни дужник. То се може само