Otadžbina

56

О МЕНИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

узети, али то још није довољно па да се издавалац менице може сасвим ослободити своје обвезе, која је и законом утврђена, јер не може се са основом тврдити да је издавалац тиме, што је трасату дао покриће, потпуно испунио своју обвезу, јер није довољно, не одговара примљеној обвези, и прописима закона, кад издавалац само да могућност да трасат може о року платити меницу, но треба нрималац о року да Плати меницу, Кад прималац не плати о року меницу, закон у §. 140. нризнаје право притежаоцу да тражи да му меницу илати издавалац, из овога се види, да одговорност издаваочева још траје, јер он је крив што је изабрао таког трасата, који није могао меницу да плати. Да иритежалац менице задржи право на накнаду противу издаваоца менице и преносача, није довољно што је у законом року изискао протест због иеисплате, но §. 141. тргов. зак. ставља још у дужност притежаоцу менице, да гај аротест достави у законом одређенбм року својим иредходницима, и тражи наилату, иначе, да губи ираво не само ирема иреносачима ио и ирема издаваоцу менице, кад овај докаже да је постојало покриће. Ово је природна последица односа између менично обвезаних лица, и законодавац је са разлогом претпоставио, да ни један од менично обвезаних није вољан да се његова одговорност иродужи и мимо рока на који су сви пристали. Није само притежалац менице заинтересиран да се меница плати о року, но су исто тако, а још и више заинтересирани преносачи и издавалац менице, пошто они јамче — одговарају за исплату менице, и имали би мање сигурности за накнаду противу лица која су њима обвезана, ако се не би наплата менице тражила у законом остављеном року. Као што видимо, закон је ставио у дужност притежаоцу менице да чува не само свој интерес но и интересе осталих менично обвезаних лица, јер он је једини у стању да учини, пошто је меница у његовим рукама, иа