Otadžbina

О МННИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

57

ако притежалац спојом немарношћу пропусти учинити оно што му је закон ставио у дужност, онда је право да сам сноси последице своје немарности, па и штету. ,Тедш1а праведна накнада нађена је у томе, што је закон прописао, да престаје менична одговорност свију менично обвезаних, и да таком притежаоцу остаје само ираво тражити наплату менице од акцептанта. Како је притежалац менице крив што није испунио оно што му закон ставља у дужност, то је право да сам и еноси последице своје немарности. Да је праведно и основано што је законодавац ослободио преносаче менице од сваке даље одговорности меничне, ако није подигнут протест у време и у законом року тражеиа наплата, — говоре још ови разлози : и ако је иреносач приликом препашања менице примио вредност менице од онога на кога је меницу пренео, он је у истини примио само оно што је дао за меницу кад је иста на њега пренета. Кад се, дакле, усљед немарности притежаочеве ослобођавају преносачи од сваке даље одговорности, не може се рећи да се богате на штету трећег. Положај издаваоца менице није истоветан са положајем преносача, за то је за њега и прописано нарочито правило у закону, за то § 146 трг. зак тражи. да издавалац докаже да је трасат о року плаћања имао у рукама покриће, па да немарни притежалац мен |це и према њему изгуби ираво на накнаду. Истина, за издаваоца менице, кад је учинио своју дужност, дао трасату покриће, не може се рећи, да је примајући од ремитента вредност менице, иримио оно на шга је имао права да прими, али, кад је издавалац дао покриће, онда се може рећи, да је вратио оно што је примио, да је платио оно што дугује, и да је право да у том случају не буде оштећен немарношћу притежаоца менице. Ови разлози правичносги и диктирали су пропис §. 146. трг. зак.