Otadžbina

128

КЊИЖЕВНИ ЦРЕГЛЕД

наводи узети. То је с-а свим иросто. ирпродно и једино онравдано лоступаље. Изгледа. да тако инје поступао наш иисац. Још важније и нростпје правн.ш, које у себи сндржи у исто времо и захтев части и поштења, састоји се у то.м, да нри превођењу дам > на свом Језику што верније, а по потреби и што дословније, мисао и реч1. пиеаца, које иаводимо. Нама је врло жао шго морамо прчметити, да се г. К. пије нн овог правила иридржавао, при чему ако хоКете да сачувате његово каваљерство, онда страдати љегово знање језика, с којих преводн, иа према томе и љегова спгурност у разу-^ мевању мнслн појединих писаца. Ми ћемо за ово навести само неколико примера, који нам онако од ока дођу под руку, дајући просто оригиналан текст с пишчевим преводнма. Они, којн знају језике с којих се преводи ц он сам нека суде, ко.шко је наше тврђење умесно. Ево најпре мало из Сои&т- а РћПозорћЈе с1е Ј^оске РагЈк 1861. стр. 3^2 — 370. У г. Кујунџића стр. 36 37. Тоиз 1еа ГаЈ1ч и 1 реиуои [от- „У људској памети, вели он (Кућег 8ои.ч 1а сопзсјепсе с1е Гћотше зен) има три чина, који у ствари

е1 «оц8 1а геПехЈоп с1и рћНозорће ве гевоКеп! еп 1го1з ГаИз Гопс1ашепГаих, сјцј сопИеппеп!: гоив 1ез аиГгез, Ггој« ГаИз ([иЈ вап« с1ои1е, с1апз 1а геаИГе, пе воп{ јашаЈз зоН1а1гез, тајз С)и1 п'еп зоп1 раз то1пз сИГГегепГз е1 1|и' ипе апа1узе 8сгири1еизе с1оћ (Изсегпег запз 1ез (ћ\"ј-ег с1ап8 1е рћепотепе сотр1ехе с1е 1а \ле Јп1;е11ес(ие11е. Сез 1го18 Гаћз зот: бепИг, репвег, а^јг. .. .Оиапс! 1а зепзаИоп ез1. ассотрПе, Гт*еШ§епсе 8'аррП^иеа се11е зепзаПоп е1 с1'аћогс1 е11е ргопопсе ^ие се11е зепзаКоп а ипе саизе, ГипзЕгитеп! 1гапсћапг, 1а гозе.... уоПа 1е ргетјег ји^етеп! ^ие рог1е Пп1е1П§:епсе. ....П гГезГ раз аи роиуојг с1е Г т1;еШа;епсе с1е рогГег ип аи!ге ји^етеп! чие се11ш ^и еИе рогГе. е11е се<1е а сЈез тоИГз диј 1а де1егпппеп1 запз аисип сопсоигз с1е 1а Уо1оп1е.

нису никад усамљени, али су при свем том различни. И које брижљиво псиитнвање ваља да разлучп.

То је осећање, мпшљење, рад". »Кад смо осетилп мирис. разум прилази осећан.у п казује нам, да тај мирис има свога узрока, ма и бодљивог (!) а то је ружа.... Разум суди, да је био овај узрок.

....„Ум не можебезшгегеза себе да суди друго него што суди.... ....»он уступа побудама без учешћа своје воље®.