Otadžbina

књижевни преглед

1-29

....81 је пе ге^агс^ајб рак 1еа 1е(:1геа с1е се Нуге 1ез уеггаш-је ои (1и Ш01П8 1ез уеггајз-је сЈјаИпс^етеп1: ? ....Ј'ои\те се Н\те : еп ај-је 1а соп8с1епсе ? Оиј. Се11е асИип [а11е, еп ај-је 1а тегшлге ? ОиК М а41гјћие-]е сеие асИоп а тој-тете сотте Гауап!; СачСе ? Оиј. и т. д.

»Кад гледају^и у ову књигу ја не бих обрнуо пажњу да ли бих је разумео?« Ја отворим књигу, знам .што? Знам. Сећам ли се тога ? Сећам. Приписујем ли себи овај чин ? Да.

Есо мало навода и нн Тена, кога наш нисац толпко воли, да једну и исту ствар из њега наводи по два иут, као што је то случај на стр. 40 п 64-ој, и с којим би као хтео по мало и да се утрчује, и не помишљајући, да се тако само може направити сам смешним.

Тате Н. Бе Пп1:еШ§епсе. Рап« 1870. књ. I. (Стр. 385.) „А ип сгос11е1 рет1; киг 1е шиг.... оп пе реиХ викрепс1ге ци ипе сћате рејп1;е зиг 1е тиг». (351.) В'ипе раг4 поиз ауопа уи Чие поз 1с1ее8 1ев р1из аћа^гаНе* е!ап1; (1ез зј^пез ае гес1и18еп1: а (1еб тш»ез, цие поз ипа^еа е11е8-тетев 8 оп 1; с1ев 8епаа1;1оп8 гепа188ап1е«, цие раг(:ап1 по1ге репзее 1ои1е епИеге ве гес1ш1; а с1е« зепзаиопа. (359.) ХЈп тете е1 ит^ие еуепетеп1 сопи раг сез с1еих уоЈеа рагаИга (1оић1е е{ цие1 уие 8011 1е Пеп дие Гехрегјепсе еШћПеззе еШге 1ев (1еих аррагепсев 011 пе роигга јата18 1е8 сопуегНг 1'ипе (1апз Гаи1ге. и т. д.

Ми смо на првом месту и понајвише павели примере превода с француског нарочито с гога, што се претпоставља, да наш писац тај језик зна понајооље од свих страних језика већ и с тога, што је кпо дипломата имао с п.им носла и дању и ноћу. Уз то смо приметили, да он и енглеске писце 1н. пр. Локеа) цитира но неки пут ОТАЏВИНА КЊ. XXV л.В. 97. 9

У г. Кујунџића, стр. 38. «На чивији нацртаној на дувару. .. зар се може ооесити друкчији ланац, него опет нацртан на дувару? (39.) »Мп смо видели, да наше замипли највеКма одлучне — апстрактне — само су знаци и своде се на слике, а да су наше слике утисци оруђа — сензације, — који се нрерађају и да се и све наше мисли своде на основ ових „утнсака« (39.) »Иети дакле појав, кад га опажамо на два разна начина, учиниће нам се двогуб, нити се може прелити један у други«.