Otadžbina

526

Т Е Ш К И Д А н И

својевољно на мучилиште: тада се ваља завити у чаршав и тражити на крову мало патоса за легало. Па и ту се тек поспава мирно пред зору, кад се згусне мало влаге у ваздуху И ту муку ваљало је мучити још два дана ! На мосту су, тога вечера, наши ОФицири расправљали важно питање : која је Туркиња лепша, мати или кћи, и не могаху да га реше. док им први официр не упаде у реч, доказујући да није лепа ни једна, и да не «мерита»') препирати се о томе. — Ја вам вељу. да је она матора вештица, и ако нас у овом вијаџу 2 ) не снађе још каква дизграција 3 ) закољиге ме. — Први је ОФицир био један од најпобожннјих католнка, кога сам игда видео међу поморцима Над његовом постељом висиле су свете иконе и једне гломлзне бројанице. Књиге што бих уз пут видео у мојој руци, називао би «проФане,» нашто сам му ја редовно одговарао, да је душа једнога «шизматика" и тако пропала, и да с тога, што ћу прочитати К0 ЈУ проФану књигу више, у паклу неће ми бити топлије, но да се уздам да ће он у пургаторији уложити «добру ријеч" за мене, јер као што смо сад заједно у њојзи, тако се надам да ћемо бити и на оном свету, — на што би ми он редовно окренуо леђа и пошао даље. Кад сам се сутра дан дигао са своје нешго тврде постеље, море се белило около нас као какво залеђено тихо језеро, а с преда је ћаркао ветрић, колико га је брзина брода правила, па и ако је био врућ ипак је се лакше дисало у њему. У тим морима зора п сутон т рају врло кратко време, јер се сунце одвесно диже и залази. а у подне имамо га у зениту. Док се појави на обзору, већ се осећа његова жега и нама је чнсто жао за ону пријатну хладовину пре његова изласка. Прва ми брига беше кад сам се дигао, да обиђем војнике, с пуковским лекаром. и ни мало ме није изненадило, кад сам међу њима нашао двојицу са свим знацима наступајућег тифа. Мој источни колега жаљаше што то није ') Не вреди. 2 ) Путу. ') Несрећа.