Otadžbina

528

Т Е Ш К Н Д А Н И

тра даду сав свој срж вазомоторним иентрима, само да се одржи живот. У овој пећи источне хемисФере *) не може да се мисли, ту се у буквалном смислу вегетира. Све што може човек овде да ради , то је да црта ако уме. Бероватно је и онај големи пароброд, што је с накривљеним катаркама лежао на обали једнога од отих острва, иострадао с те душевне тромости његови капетана, јер таласа међу овим кршевима не може бити големих. Из даљине не могасмо опазити живе душе на њему, те скренусмо с нашег пута да му се приближимо. Беше то један голем инглески пароброд, који се насукао на обалу. На катарци не беше никаква сигнала , а то значи, да је брод напуштен. Кад смо се примакли на доглед, угледасмо около њега читав рој арапских лађица и људи гмизаху на њему, као оно вране, кад навале на стрва. У таквом стању није ни мислити на ослобођење брода; он добије своје «ране» и не може се држати над водом ; с њега ваља скидати све што се може и износити «материјал» на крај, али како то у пределпма, као овде, далеко од насеобина, више стаје но што вреди материјал, обично се^брод напусти и остави својој судбини. Наш капетан гледао је овај призор с големим интересом, и кад је заповедио да наш брод уђе у свој правац, окрете се к мени и рече : «Кароње !" То је било све. Разуме се, да он ту погруцу реч није адресовао на оне, који су пљачкали брод него па оне, што су га насукали. Те ноћи сам покушао да спавам у својој кабини, јер је пред вече духнуо поветарац с ј\га и почео да ироветрава брод, али сам брзо ггобегао из ње и потражио своју синоћну тврду постељу. Мени беше милије лежати на крову него слушати угушен плач моје — могу сад рећи — лепе сусетке. Шта се то збило? Не знам! Биће да јој муж сазнао за нашу јучерашњу гозбу. иа је и он хтео ') Мореуз од Мллиге лежи близу екватора, али те жеге нема у н.зму вероватио с тога, гато ,је архипел у њему обрасао вегегадијом.