Otadžbina

34

Т Е Ш К И .Д А Н И

531

битачније бити на мачку глава, но на „арслану« — регх, и тиме, да ће у Јемену бар пити ону исту каву, што је пије само падишах у Јилдиз-киоску — што му се, као што опазих, веома допало. Међу тим је наш брод ушао у плићу воду, јер је угасито плаветпо море почело бивати све блеђе , и за мало. кад изађосмо на кров, могасмо према истоку у даЛјИни опазити нроз лаку маглу једну риу големих кућа, поред којих се уздизаху неколико минарета. То беите Мока, последња насеобина до Јемена. Мока, домовина каве и Ислама, лежаше испод сунца у танкој магли, као велом застрта девојка, на ииској обали Црвенога Мора. Изгледаше ми тужна и невесела, јер јој мристаниште, негда пуно бродова, сад стоји засуто песком и пусто. Само 2—3 самбука') дремаху у њему, чекајући вероватно на свој товар каве, да је пребаце у оближа пристаништа. Већи транспорти сад иду с караванима у главно стоварпште Аден. Никад још за ручком не беше наша дружиница тако весела као данас; за трпезом су севали вицеви; — први ОФицир био је тако добро распологкен, да је противно своме обичају служио пуницу и разврз о разговор с њоме на — турском језику. Ова међутим не беше одвећ осетљива према његовој каваљерској пажњи, него је често бацала праве пуничке погледе на свога зета спрам ње, који је мргодно погледао испод очију около себе. Очевидно се међу нашим турским гостима нешто догодило, што је пореметпло међусобне «добре односе» њихове. Миралај је говорио више с нама но с њоме; она је говорила мање но обично, а зет јој није говорпо никако; само се у добром апетиту слаташе ова дружиница. Млада је међу тим ручала сама, као обично, у својој кабини, и о њој нико и не вођаше рачуна. Она се на овоме путу упознала са судбином свију правоверних Туркиња на мору — научила је да седи од јутра до вечера на дивану и — вероватно — да зева. Једном само засветлиле су ње1 ) Малене аранске лађе с једном веома високом катарком.