Otadžbina

534

Т Е Ш К И Д А Н II

или с моста иди из махине, јер други нису долазили у додир с нашим гошћама, и тај је јамачно и наговорио младу жену да тражи протекцију код команданта, јер она и не могаше знати, да је он одиста у власти, да прима под протекцију људе, који му се за то обрате. Али какве протекције могаше ту бити, кад у Јемену нема консулата, а на броду стојн читав пук протектору на супрот ? Јелчић је брзо схватио донкихотизам таквог предузећа, и ми, «женатн» људи, решисмо се у пркос свима правилима каваљерства, не само да окренемо лепој Туркињи леђа, него да се одупремо свом снагом против њезине намере, ако би ова у поласку избила. Да ли је ко од наших мрнарских другова знао. шта се ту збива, ја ни данас не знам. Нас двојица договорно смо пазили на свакога, у намери, да га одмах паралишемо. како га уловимо, али све беше узалуд. Врод се већ примицао прнстаништу јеменском, а на њему је било све у свом реду као н до сад. Само сам то опазио, да је ађутант чешће обилазио своју жену но до сад. Како је лука јеменска плитка, брод је у повећем одстојању бацио ленгере. С краја се отиснуше неколико самбука, а њима су предњачиле две малене барке; у првој беше наш агент, млад човек, који је сав иожутео од дооре климе где се налазио, а у другој санитетска власт отоманска. Питаху нас имамо ли мртве на броду ? Јок ! беше наш одговор и то беше истина, а за друго нису питали. На то нам рекоше «Пеки, пратика!" — и дођоше на брод да пију коњака, тога отоманском чиновништву тако омиљеног пића. Јелчић не беше међу њима. Како се поздравио с агентом и примио писмо од дирекције, отишао је иа мост и није се више дао видети. Међу тим су самбуци дошли до брода, а војници су куљали у њих као да иду на свадбу. Сад их нико није контролисао и они су скакали све у чопориће с отворених парапета на обе стране брода. Што их је мање 9ило на броду, све ми је лакше бивало око срца. Ађу-