Otadžbina

554

113 САМАЧКОГ ЖИВОТА

Хоћу да се лепо, у свом стану, храним ХоКу у свом стану увек да преданим. Јесте тешко самом све код куКе бити Ал се за то треба чиме забавити. За то, баш, јест, за то домаћица вреди : Једно да ти ради, и да те надгледи, А друго.... а друго.... да ти, као друга, Олакшава живот, кад те свлада туга, И да се на тебе умиљато смеши, Кад немирно срце з«жели да греши. Шта ћеш — није друго — срце хоће сласти, Али све не може од проклете власти ! Док у другом свет.у свак по вољи живи Овде те тек когод за пишта окриви. Та, док јоште брака цивилнога није, Мора да се човек свачему довије. Што да се због жене непрестано јади, И да с њоме очн целог века вади ? Боље ти је, увек, домаћица млада Увек ти се мора по вољи да влада. А, када ти јаде престане да блажи. Отерај — промени, па другу потражи. За то се ја никад оженио не би' Потражићу какву »домаћицу«' себи. — Сад баш оглас једне у „Дневнику 11 читам Идем јоште данас, да за њу распитам.

XXIX Нежењени директор. Директор сам давна мн је жеља, Да набавим два послужител.а, Да по школи, зими, пећи ложе, Да ред држе, колико се може, И да школу, носле часа, чпсте, А и мени собу да почисте ... Ја у школи на стану пребивам, Па и дрва бесплатно добив.ам, Оамо немам друга у самоћи Ал се могу и у том помоћи.... Ох, што има умиљата снаша У једпога младог тестераша Грех је прави да лепоту губи, Што се само с тестерашем љуби ! Ал је згода да остварим жеље Узећу их за послужитеље. Њој су очи пуче неког чара, А држава има доста пара. Нск абоје школски пос'о гледе ! Муж нек чисти ходник и разреде,