Otadžbina

556

ИЗ САМАЧКОГ ЖИВОТА

И младих мома и дражи њине И загрљајне слатке милине.... А тог ћу сада имати доста. Од како преки судија поста, Од тога доба, што уста зборе, Сви без роптања чине и творе. Никоме нећу на плач да гледим Само ћу младе моме да штедим, Да на њиховим груд'ма благујем, Да се заносим и подмлађујем, А све остало нек сабља коси, И нек смрт црна са собом носи ! Властан сам, силан, што хоћу могу Одговор дајем једином Богу.

XXXI Стари командант. У Самом миру олако ми није Нико се на ме стара не окреће, Често се туга у мом оку крије, И уздах тешки из груди полеће. Нежењен остах, и сад шта ми вреди. Нит когод мари, нитп пита за ме Нико ме стара неће да погледи, Нико се више не окреће на ме До само добра крчмарица Стана, Знаница стара из младачких дана. Још док сам ватрен и наредник био, Увек сам њојзп врло радо иш'о ; Беше ми мила и бејах јој мпо Доста јој пута муж на ме наиш'о. Доста је с мене поднела. и боја. Али ми, опет, оста увек верна Остаде увек јараница моја.... И сад ме воли као старца дерна. И сад се радо тек насмеши на ме И сад је радо свакада уза ме. А и 'ја без ње врло тешко живим Срце ми буде пуно неких јада, Па одмах себе и судбину кривим Одмах ме нека црна туга свлада. И сад у боју, у сред бојног шума, У сред пуцњаве и топовске ватре, У сред граната, картеча, куршума, Без ње ме хоће тегота да сатре. Па сам је звао, те је дошла амо И сад се, често, опет погледамо.