Otadžbina

113 САМАЧКОГ ЖИВОТА

Слава и звање име и сила То ми је јоште утеха мила. За тим, још, тежнм ; зч то се борим За тим од жеље пламтим и горим Јер сам евнух. И са тог пута намере моје Никад ме неће ни очи твоје, Ни друге дражп, олако свести Ништа ме никад не!)е помести. Њиме ћу стално н смело ићи, II све ћу жеље, пајзад, постићи. Срце ми никад у страст не тоне, Па се не бојнм да ће да клоне Ја сам евнух. Твоје ћу дражи дати другоме Узвишеноме султану своме. Јест, њему ћу те, лепото, дати И он ће тебе с миљем гледати. Он ће пред тобом у ирах Да легне Све ће крај тебе да пренебрегне ; Заборавиће мисли о слави Све ће крај тебе да заборави Није евнух. Јест, нпје евнух, ал је несретан Вечно је тужаи ; вечно је сетан ; Вечно, у жељи и жаркој страсти, Уздише само за кратком сласти. И, кад год у њу пада и тоне, А он у занос мртви потоне, А за државу ништа не хаје ; Све то у руке мени предаје Ја сам евнух. Јест, ја сам моћан, ја сам слободан За свако дело спреман погодан, Нема те силе да ме обори Не може љубав да ме замори, Не може ништа да ме заведе, Нити на замке да ме наведе. Страшан и смео пред светом стојим Ни погледа се женског не бојим Ја сам евнух. Докле сам знао за људске страсти Налазих само у греху сласти, А о врлини нисам ни снив'о У пороку сам само ужив'о. Име човека узаман иосих —