Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

581

кола и дозивала ме.... али у заман !. Кола јураху вртоглавском брзином !. „Причекај, причекај до друге станице", одзивао јој сам се ја.... И остадох сам ... И мислих, да се први пут у свом животу осетих сам.... Од онога часа.... налазпм се сам !. Анзелмо. И иродужисте пут. Гонзало. Да, продужисмо пут. На овом свету увек повлачи човека, пека јача сила, него што је он!. Моја радост чшчезе у самоћи!. Неке чудповате, тужне мисли, стадоше ми се ројити у глави.... Анђела иутоваше с Енриком, без мене !. А ја бејах сам, до њих, ипак, >не далеко од њих!.... Тако је раздвојен мртвац од оних, који га оплакују.... Подиђе ме нека ладна језа и огромна туга, сињи терет спустио се на моје груди.... Улажасмо у врло дугачак тунел.... Прозорчић одељења у ком се онн налажаху, одсјаиваше, као светао оквир на влажним тунелским зидовпма, и у тој малој светлости, угледах две сенке, једну спрам друге.... „То су она и он°, прошаптах тихим гласом.... »Хоћу да их посматрам 11 , рекох у себи.... Да их посматрам ? А зашто?. Откуд ми така мнсао?. Не знам!. Али тишма ухођења, тај погани, гнусни, ниски нагон, пробуди се у мени с пакленим мукама!. Њихове тамне сенке прелетаху по подземпој галеријн, а моје очи не скидаху се са тих пега, што гарављаху покретни слегао оквир.... Канш ми, беше ли то зачетак мог лудила?. Анзелмо. Ие! Продужн.... на против сине мој, твој ум се разбистрава, и ти сад јасније видиш. Гонзало. По твоме мишљењу излази, да сам доиста нешто видео!. Зашто? Кажи ми зашто?, Анзелмо. Па добро, онда ниси ништа видео !. Гонзало. Ништа ? То је баш оно што хоћу да знам ; ту сумњу хоћу да ми разгониш!. Кажи ми, је ли то било лудило, или сушта истина?. Јесам ли то заиста видео, или ми се то причинило ?. Јесам ли несрећна луда, или осрамоћени бедник? Треба ли ме ужетима везати, или дати ми нож, да се закољем?. Анзелмо. Доврши, доврши, па ћу ти на све одговорити. Гонзало. Закуни ми се ! Анзелмо. Заклињем се!. Гонзало. Али на што ми заклетве?. И Анђела се клела.... Колнко се пути заклела!. Сваки је пољубац једна заклетва ; сваки је уздисај једна заклетва !. И пољупци и уздисаји пролазе.... Као што пролажаху кола у којима летијасмо, као што пролази све. што иде за ватром и димом !.