Otadžbina

130

0 Ц В Е Ћ У

нарочито су венци од руже били чувени, а доцнпје су трпезарије самим ружама застирали, кревете су пунили ружама, па и јела су правили од руже, а вино од ружа сматрали су као боговско пиће. Причају да је раскошна Клеопатра застирала под са ружама, тако, да је само једног ручка издала за руже 6000 динара. Нерон је дао тону злата (до 700.000 дин.) за руже што су му зими из Александрије донесене, а луди Хелиогабалус толико је натрпао ружа и осталог цвећа у сали, да су се многи у цвећу задавили. Победоносном војсковођи посипали су пут ружама, а војницп су њоме китили своје шлемове и штитове. И само после победе дозвољавали су венце од ружа. Плиније прича да је један трговац за, време другог пунског рата, кад је варош у пајвећој опасности бнла несмотрено изашао на балкон са ружичним венцем на глави, те су га због тога затворили, и тек после рата пустили. А јога и сад може-се наћи на споменицпма по Италији, како умрли завештава извесну суму да би му се гроб ружама окитио. И у средњем веку ружа је била јако цењепа. У свима ритерским романнма венац од ружа био је најлепши поклон што га један ритер може добити од женске. У Инглеској бпо је новац КовепоШе од велике вредности, а ружа је била и знак иартија, које су се 34 (од 1451 до 1485) године међу собом крвиле. Кућа Јоркова имала је знак беле руже, а Ленкестрова црвене, које су се најзад у једну ружу спојиле, која и данас краси грб сједињених краљевина. Па и црква јако ценп ружу. Св. Јелисавету сликају са корпом ружа, а млада .мученица Св. Доротеа носи у руци ружу као символ милосрђа и мучеништва. Папа рлмски и данас одликује златном ружом оне који су позвати са своје хришћанске побожности. Мухамеданци мисле да је ружа постала из зноја пророкова и сматрају је као свету. У једном каталогу берлинском (Опета и Риксдорфа) наводе се до 900 разних врста ружа. А у царској библиотеци у Кини имаде 500 дела која говоре само о неговању руже, и мирис од руже смеју да употребљавају само царска породнца и мандарини, а други не. После руже долази крин, ма да св. Писмо вели : «Бог Господ пзабрао је овај цвет измеђ свију"; и заиста крин спаја у себи извесну величанственост, сјајноет ц мирис. „Видите ли кринове у пољу — вели Христос — они не раде, не ткају, и опет су скупоценије обучени но Соломон у свој његовој величанствености. 8 Зато се н сматра крин као знак утехе и доброчинства. А св. црква слнка Арханђела Гаврила кад је Богородици саопштио благу вест са криновом гранчпцом у руци. Лудвик VII метнуо је крин на свој штит, печат, и на новце, узевши га у свој грб. А Карло V свео је број