Otadžbina

ЈЕДАН РАЗГОВОР

137

дуже времена одржати. Знало се одавна да топли минерални извори у Гастајну имају ту особину да увенули цветовп, који се умоче у топлу воду, освеже, и — тако рећи — оживе; то је дало повода, да се дође до резултата, по коме врућа вода има у опште оживл>ујући утицај на увенуло цвеће , јер цзеће које је 24 часа било одкинуто, кад је метнуто у врућу воду, после једног сата било је свеже и јасно. Прича се , да колонисте на предгорју Добре Наде за дуго нису могли засадити лозу, и тек кад је један случајно метнуо крај дршке лозине у ватру, па пос-ле засадио, могла је лоза да се прими и да успева. Да се одржи цвеће свеже, има још један начин, треба метати у чашу. где стоји цвеће , при сва^ој промени воде, мало нитрата натријума, и цвеће се може до две недеље одржатп свеже. Да завршим. 0 цвећу могло би се много и говорити и писати, јер нема човека коме оно није омиљено и позпато, ја сам вам пак изнео само бледу слику, тог најлепшег украса младости, и бићу задовољан ако моју добру вољу будете похвално оценилп, а колико сам успео да одговорим очекивању читалаца, ја на то немам права да апелујем и очекујем милости. Један је песник лзно казао: цвеАе је с^мвол сеега њто је лсао, а. човек се и разликује од животиње, што зна шта је лепо; ја сам опет задовољан кад говорим о лепоме, п гледам у лепо. о<Л€>« ЈЕДАН РАЗГ0Б0Р 0 САДА1ПЊ0Ј НАШОЈ ФИНАНСИСКОЈ СИТУАЦИЈИ (ВОХЕН ИЗМЕЂУ УРЕДНИКА »ОТДЏБИПЕ« И Г. М. ТРГОВЦА 15. ОКТОВРД 1890.). — Пре него што пређемо на тему нашег данашњег разговора, допустите ми г. М. да вас упитам о једној ствари, која ме јако итересује, јер ја сматрам за питан>е части, да у мојим скромним белешкама за историју нашега доба, не учнним никоме неправду, да казујем праву истину, бар у онолико у колико је ја могу сазнати, а изгледа да сам се у томе правцу огрешио и нехотице. Ви сте читали ону пгртију бележака ( ,Моје министровање® која је штампана у 102-ој свесци «Отаџбипе в ? —