Otadžbina

138

ЈЕДАН РАЗГОВОР

— За Септембар , страна 164, читао сам, Ви онде пребацујете г. Д-ру Вујићу што као министар Финансије није наплаћивао регале на стране дуване које је увозило друштво за монопол дувана , те да тиме дође до раскидања уговора под бољим условима за државу. —• — А јесте ли прочитали шта је „ОдЈек" на то одговорио ? — Прочитао сам. — Ви сте, за мој рачун, један од набољих зналаца у историји наших Финансија новијега доба, а на сваки начпн сте један и од најобјективнијих судија у гштањима ти врсте. Кажите ми право шта је у овом случају истина ? —■ — Стилизацнја тога места у вашој студији о нашим Финансијама не одговара правоме стању ствари. По тој вашој белешци изгледа, као да је друштво за монопол дувана плаћало регал за увоз страних дувана, и као да је г. Д-р Вујпћ то плаћање укинуо — а то Фактички није било. Г. Д-р. Вујићу када се решио да узме моноиол дувана у државне руке, стајаше на расположењу само једно срество — санитетске комисије за преглед страних дувана... Срећом по њега и по државу, те комисије на основу тачних стручњачких анализа , нађоше да су велике количине страних дувана врло шкодљнве за здравље, и тако се дошло до раскида уговора са друштвом. — На тај начин ја сам, било што ме је мој Оел^аћгетапи у томе питању нетачно обавестио, било што сам га рђаво разумео, и нехотице учинио једну неправду г. Д-ру Вујићу. Мени је то врло жао, у толико више, што је баш он, својом резолутном Финансијском политиком, учинио Србији великих услуга. — Тако је. А сада допустите ви мени да вам учи ним неколико примедаба на вашу Финансијску студију у Септембарској свесци. Ви тамо велите да је Англо Банка плаћала за свој монопол годишње 535,000 динара,