Otadžbina

ЈЕДАН РАЗГОВОР

139

али с-те заборавили додати, да је она плаћала на увежену со регала и царине, према количини увежене соли, од 250 до 330,000 динара годишње. Погрешно сте оценили и потрошњу солп у Србији са 125 000 цената годишње, јер увоз соли у годинама 1884—1887 износио је просечно 154.600 цената годишње. О овоме се можете уверити из Државописа Србије, XIV, стр. 5. Али с друге стране, ваша оцена, да држава може имати скоро 12 дин. чпсте хасне од сваке метарске центе соли , са свим је истинита. Па баш да узмемо минималне циФре како за потрошњу соли тако и за чисту хасну, да узмемо 170,000 цената, са 11 дин. чисте хасне, па то ипак износи један приход држаени од 1,900,000 дин. годишње. — Са сољу дакле иде добро. А како нам иде са дуваном? — Морам признати да ме је последњи биланс монопола дувана изненадио. Кад у Мађарској, где моиопол дувана ноетоји 40 година , на обрт од 38 милиона Фор. чиста добит износи 60°/ о . онда се у Србији са 6 1 / 2 милиона дин. обрта, чиста добит државна од преко 54°/„ мора сматрати као сјајан Фискални резултат! -— Шта мислите о томе што се говори да управа монопола дувапа узима дуван од наших прокзођача по врло ниску цену? — О томе немам података нити стручног зпања, али ћу учинпти једну примедбу. Познато је да култура дувана захтева много випте рада него култура ма које друге биљке, па ипак видимо да се толико њих обраћају са молбама за сађење дувана, да управа монопола мора да им редукује тражене количине. То је за мене доказ да произвођачи, у пркос ниске цене коју за свој дуван добијају, ипак имају најмање 50°/ п више прихода од тога рада, него када би толико исто земљишта засадили пшеницом иди кудељом — У добри час. А шта велите о рентабилитету наших железница од како су прешле у државне руке ? —-