Otadžbina

158

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

прибор и материјал за рад, одређујући му све то при исплати зараде по цени коштања. Члан 102. Уговори који су противни чл. 101. немају вредности. То исто вреди и за раднике који раде за рачун мајсторов изван радионице његове. (НАСТАВИЋЕ СЕј

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Кривична одговорност у светлоети данашње науке, написао Д-р. Мил. Р. ВесниК. Београд Краљ. Срб. државна штамп. 1890. Дело ово, можемо са сигурношћу рећи, потпуно је одговорило првоме од услова нове књиге т. ј. тачан је израз науке у тренутку када се појавило. Радови Литре-а, Тен-а, С. Миља, Моделса, Бихнера, Ломброза, ГараФала, Ферија, Минцова, Херцена — из корена су потресли старе основе казненога драва. »Досадашњи правник је изучавао злочин само по његовој спољашности; њему није нн падало на ум, да га аналише по начелима експерименталне психологије и савремене социологије, да му тражи порекло и основу, поља на коме рађа. Он нарочито разбија главу о саољишње особине поЈединих злочина, мучи се како да их поређа по правима, која су њиме повређена; он не тражи казну, која би била подесна за смањење злочина у друштву, па ипак би носила цивилизаторско рухо краја XIX века, већ са свим апстрактну, која одговара дотичном параграфу казленог закона« (стр. 55.) По новој школи судија је позван, да се упозна са самим злочинцем као јединицом, да проучи његове Физичке и психичке особине, да тачно сазна шта му је најнужније односно душевно болесних, и односно наслеђа психичких особина. За тимимада изучи влочинца као друштвену чињеницу, његову улогу у друштву, његово развиће и васпитање. По овоме плану израдио је писац свој спис. У првоме делу проираћено је развиће о одговорноети у опште и изложено је мишлење Хекел-а, Спенсера и других — по којима извесни ноступци, понављанп у дугоме низу година, произведу у мозгу човековом такву промену, да ће се после исти расположај преноеити наслеђем.