Otadžbina

XXX

бије, и ту му даје ирилике, да се иокаже, да је и он момак на свом месту, и кад је осветлао образ свој, оде и та проклета предрасуда до сто ђавола. (( Овај ће ђидо за голу сабљу ухватити! Јакако! . . Није се родио онај, који ће се с њиме у коштац ухватити. Нема ту. . . . него. . . Права Србенда! .... Јакако ! . . . Тако је хвално после «Србијанац и Шивко свог зета Тиму. 0, кад би та прнповетка својом дивном тенденцијом добротворно утицала, било би боме много бо.ве по нас све ! «На бунару" је такође чисто психолошка приповетка. Нека маза, Анока, хоће дурљивим и осорним понашањем да раскопа патријархалан живот у сеоској задрузи; она шта више неће нн старешнну да слуша, већ подбада свог прилично ограниченог мужа, да јој израдп веће право у кући, него што га ужнва ма која од њених јетрва. Шта ради старешина, да је доведе на прави пут? Он јој то право даје у већем обиму; него што је Анока и сањати могла. Сва чељад у кући морају јој робовати, и кулучитн. НЈто Анока каже, то је од сад у кући свето писмо, и тешко чељадету, које је не слуша. Та пснхичка операција била је смела, нечувена; али је избавила целу задругу. Но, то треба читати, пажљиво читати — такав сухопаран извештај нн близу не може да обавести читаоце о правој врлини у тој приповетци. Ах, та ја ако тек из далека могу наговестити све оно, што је прекрасно; ма начин, ма накит. ма све, све, и најузгредније допринашада приповетка дође у праву светлост. кВертер" је новела, у којој се, као у свакој правој новели описује један психолошкн догађај. Јунак те новеле, Јанко, описаи је и приказан до најскривенијег откуцаја срца свог; код Марије пак био је песник већ штедљивијн, алп само речима, но у то неколпко речи казао је управо више, него да је утрошио читаве стране на опнсивање Маријиних својстава. Он нам је кроз медијум њезиннх очију ирнказао душу њену; с осталим лицем мало се бавио, али то је тако маркантно изнео, да знатп ту Марију