Otadžbina

XXXV

ведач, као овај што, умети додати још колико буде требало да буде потпуна уметничка целина. а Ко је до сада сумњао да и наша књижевност има што ваљано да покаже, ево, нека чита ово шест придоведака, па ће се осетити као да је у пустињи жедан наишао на зелену оазу са бистрим врелом свеже воде и . (( Ако је каква лепотица Српкиња навикла да чита туђе романе, у којима бљешти свила и кадиФа, у којима је заносе салонски парфени, иа се боји да не падне у несвест, ако ирочита как ;у ириповетку у којој се оиисује кожух и опанак српскога сељака —- ево нека чита то шест приповедака, па ће у њима осетити мирис мајкине душице што по ливадама расте, осетиће здрави мирис босиока и другог пољског и горског цвећа; што пх чешће и пажљивије буде читала. осетиће како ће и њој самој замирисати недра душом девојачком, што је српску девојку толпко векова чисту очувало, подмладиће се љубављу према своме народу, заволеће га и у гуњцу и опанку и у ћурдији и златној тканини «Ево отворите први лист. <ЈЈрви иуг с оцем на југрвње. Гадна карташка етраст заблуделог оца и домаћина хоће да разори читаву породицу; већ прислања пиштољ на чело. да сам себи пројури тане кроз главу. А спасава га ко ? Жена његова. мати деце његове. Чиме? Љубављу. И отац, као да је на ново рођењ озарен, прекрштен том љубављу, буди свога синчића да иде с њиме на јутрење — први пут. Носле толико суза, после толико слика гадне страсти, после толико похарчених ноћи и гажења среће породичне —• како вам дивно освиће то јутро. како мило брује звона са цркве што зову на јутрење. Осећамо већ и онај дивни мирпс тамјана у црви. Славимо и радујемо се васкрслој срећиГ Величамо брачну љубав. Љубав је основа. брачној срећи.. «Па Школска икона.1 ((Икона је то српског просветитеља и ирвоучитеља Св. Саве, заштитника главног услова за опстанак и раз-