Otadžbina

XXXVI

I

вптак народнп, заштитнпка иросвете. С том пконом на грудима умире стари свештеник, остављајући народу свом све што има да дигне нову школу, а јединици ћерци на самрти даје само један савет: служи овоме ! т. ј. сдужи св. Сави. У иросвети види он најтврђи бедем нротив оних занесењака, који засењеним очима туђинског сјаја и јада, а не иознавајући нашег народа, виде његов спас у начелима, која сс ни по нарави ни по приликама народа српскога не дају њему накаламити; у њој види најбољи мелем народним раиама. Просввта у народном духу са народним особинама сиашће сриски народ, то је мисао изречена у овој приповетци. — —- <( Трећа је у добри час хајдуци. «И опет у добри час дивна замисао. Песник је красну згодицу употребио да иокаже «Србијанцу }) како је и „Шваба" Србин и његов брат. Србин је јунак и Србину брат, иа ма од куда био. «Четврта је ио реду „ 11а бунару Ђ . „Јаку српску задругу хоће да разорн мезнмица јединица, која се тек довела у кућу. Како је ту описан патријархални живот српски, какво је ту међусобно поштовање, какво ли понашање према старијему, то се не да другче иредставити, мањ да испишем овде целу причу. ( (А у петој ( Вертер ) песник опет пружа прст на туђинеко васпитање, што као болест прети да нам разОри народне каракгере. Поглавито се окомио на немачки романтизам. Колико ми баш патимо од немачке „културе", ето се можемо на сваком кораку уверити. Њој на супрот истакао је здраве особе свога народа. — — <(Завршио је шестом , ( Сое ће то народ иозлатити\ п О њој нећу ништа да кажем. Не умем — просто не умем. Да кажем мисао је величанствеиа, израда је класична... како то све празно звечи! Али не мислите да хоћу тиме да кажем да је последња најлеиша. Не! Та, што је већ већ неко рекао, свзка је најлеиша\ Свака те одушевљава за твој народ. свака решава но читаво друштвено пи-