Otadžbina

Х1Л најзад имамо пред собом потпуну, истиниту и жпву слику, каква је одиста у животу. «Ну писац не ипше само да нас својим уметничким пером наслађава и забавља, него да нас уједно опдемени ц поучи. За то се свака његова приповетка оснива на каквој моралној подлози, и тежи за каквим илеменитим циљем, али се то у самој приповетцп не истиче. Писац пушта да се то истакне самим радом и последицама тога рада у прнповеткама, што он потпуно постизава. (( А што особито годи то је да решење заплета у свакој приповетцп не само читаоца задовоњава, него га управо пријатно изненађује, т. ј. приповетке се свршују тако, како се ни један читалац не нада, па је опет свакоме такав свршетак пријатан. Тако н. пр. у приповетци (( Први пут с оцем на јутрење" изненада се осоколи иначе тиха и пасивна жена те спасава мужа карташа од самоубиства, необичном одлучношћу и разборитошћу, каквој се читалац није надати могао, али је ипак могућна у онако пресудном тренутку где је на коцки — бнти или не бити. Тако и у аВертеру" раснлете чвор ненаданом гглеменитошћу баш онај, који га је неплеменито помагао завезати." Овде писац набраја неколико махна, али и сам о њима вели: „Међутим су и ови наши приговори иосве незнатни и не кваре ни мало унутрлшње вредности ових приповедака, те их и ми напомињемо само за то, јер би оне посве лако и без тих махна могле бити. па би онда свакако још углађеније бпле. Еле оне су и са тим махнама прави бисери наше књиге. те их ми најтоплије преиоручујемо нашем опћинству, нека би се њима и старо и младо наслађавало. А штовани писац нека гледа да на скоро опет учини роду глас оваквим дивним умотворима."

Године 1887 донело је а Стражилово п бр. 8 ) Лазину слику и пропрагило ју је овим речима :