Otadžbina

Х1ЛИ

таоце наше са човеком Лазаревићем, а то смо учиниди што смо донели слику његову и прибележили коју црту пз душевног му развитка и расположаја."

У часопису немачком «Лп с1ег зсћдпеп Шаиеп Оопаи" у свескама 14 и 15 од год. 1887 изашао је немачки превод Лазаревићеве приповетке «На бунару" од д-р Ј. Величковића. —

У к Угепси" за годину 1887, и у бр. 6, 7, 8 и9 наштампана је читава студија о приповеткама Лазиним («Најновији ирииоведа-чи сриски I. Лаза К. ЛазаревиИј коју је написао д-р Миливој Ширеиел, и коју доносимо овде у целости : «Као што се класична књижевност са свим иодудара са етичним назорима онога доба, као што је белетристика средњег века проткана идејама оне епохе, тако треба, да и модерна буде жива слика модерних нотреба и мисли. Наше је схваћање света са свим природно, с тога се неће нико чуднти, што су се природне науке дотакле и песничкога стварања. Ослобођени од сколастичних традиција, пштемо и у уметности узрочну свезу појава, који нам се сликају или приповедају. Ма колико се неки отимали. уметиост је морала запловити струјом, којом је ударио дух модернога века. Куд год се окренемо по изображеним државама, свуда оиажамо оиреке иолитичне и друштвене, осећамо неку нервозност и незадовољство. Док се у старини дивимо хармонији и оптимизму, у средњем веку верском заносу, видимо у новом веку, како су германска реФормација и романска револуција изнеле нове мисли о слободи човека и народа. Но норед све силе, људи нису могли стрести са себе нремиоге рђаве остатке минулих времеиа. Многа се још ннституција не слаже с природним схваћањем нашим, а одатле видимо неку узрујаност, неко трзање.