Otadžbina

1Л11

-је надели јој име Марија. и дали у оело. Кад поодрасте, заиште добричина стари учитељ сеоски, да Марија пође у школу. Сељаин с почетка ни да чују! Где ће девојче у школу! Али учитељ наваљиваше, те тако Марија пзучи школу, а доцније ће о владичином трошку отићп у Београд на иауке за учитељицу. Нестрпљиво очекује село, да се о првим празницима врати Марија из града. Прве •је године било мало промене. Само нешто је блеђа, али се образи скоро попуне. па као н пре. Но о другим празницима нема Марије, јср је дошла у пансионат. где треба !а учи Француски. Тако прође и трећа година, кад умре стари учитељ. Ведру идилу сеоског живота номућује нови лчитељ —- надрикултуром покварено чељаде, безобразни п сурови Јеротије, који се тужи пријатељу у писМу, да •је народ страшно глуп, па не може нпшта да ради. Честитога свештеника зове попендом, те га прекорава, што тобож заједно с капиталисгима гули народ и подржава V глупостп.... У то се приближи Петров-дан. За који дан ево Марије. Ал то није она иста Марија. Са свим се поварошила и иретворила у страшну сентпменталку. Дубоко уздише, сањиво проматра природу, сања о раду за човечанство. Марија се упознаје с новим учитељем, те им првп посао би, да ноћу иобегну... Све село удари у потеру, но дотле заори се селом вика: ватра. ватра, изгоре школа! Сви окрену натраг и стану спасавати. У то оиази пои икоиу св. Саве, те као помаман појури у школу да је спасе. Али га у оној тишми захвати нечија секира по кичми, те га свали. Полумртва однесу попа из ватре његовој кући. Дошао и владпка, а попа му се жали, што није учио школе, и да је с тога изгубио дете, одвео му га учен човек. с којим није смео ни говорити ; те моли владику, да не држи више просте попове, као што је.он. У то дотрча Марија. бледа као смрт, сва мокра. Попу ударе сузе на очи, кад опази дете. На самрти јој нрепоручн: служи св. Сави!... За шест година билгР је Марија учитељица у селу, а онај се учитељ потуца које