Otadžbina

1ЛХ праву стазу. треба само њему на очи, понизити луди вертеризам, те ватру, којом гори, скренути домовини, политици, пријатељству или томе сличном. Марија вели, није још ничија. Ко буде од њих бољи —- Младен или Јанко, ономе ће се приволети, јер је жена као и дете. Разабравши све Младен, одлучи да угуши вертеризам својом ватреном искреношћу. Марија, Јанко, Младен и Катанић скупе се у гостионици. Овде Младен поведе разговор о Вертеру, те стане ватреном беседом немилице шибати његове глупе ламентације желећи, да се вертеризам замени здравом љубављу. Младен говори веома драстично , љубав Вертерову зове издајством, лоповлуком, љути се на Гете-а, што је могао такога шмокљана онако симпатично приказивати, те износи као пример здраве поезије свога љубимца Његуша. За тим рече, да му ваља оставити бању те жену поверава — Јанку. Јанко се пренерази. те као у тили час преломи му се у срцу, у мало што није бризнуо у илач, те занесен кличе Младену: — Ја сам ваш, са свим ваш! Радите са мном, што хоћете. И ако бп вам требало, што кажу, и крви испод грла, ;ја бих.... А Марија? Сутра дан се нежно и искрено увија око Младена. Лек је помогао. Само Јанко, ако се и поправио оиет се није са свим променио, — и доцније чињаше сваке године по какву будалаштину ! Тенденција је са свим јасна, не треба је напомињати. У овај нас мах више занима, је ли нисцу пошло за руком да буде увек доста објективан. Лазаревић је изнео у овој приповетци највеће богаство психолошких опажања: доста ће бити ако погледамо на призор Јанков иза оне кобне ноћи. Генеза је Јанкова карактера са свим вероватна. А да Јанко не промени ћуд никада, то је са свим природно, јер се хладан сањало не може никад са свнм поправити! Види се да је Лазаревићу анатомија срца н страсти добро позната. Па ипак мислимо, да је писац где